European Union

The European Union at work

Evropska agencija za rekonstrukciju u Srbiji

Bilten - novembar 2004

Dva miliona evra - donacija EU medijima u Srbiji

 

U okviru novog projekta pomoci mediima u Srbiji iznosom od dva miliona evra, Evropska unija je odabrala 19 medijskih organizacija kojima je dodeljeno izmedu 50.000 i 150.000 evra kako bi valjano obradili odredene teme. Ovim sredstvima bice pokriveni troskovi istrazivanja i proizvodnje novinskih i elektronskih storija i serijala dokumentarnih filmova u sferi istrazivackog novinarstva. Medu izabranim medijskim kucama nalaze se novine, radio i TV stanice, novinske agencije, ekonomski nedeljnici i kompanije za produkciju dokumentarnih filmova.

Podrska Evropske unije medijima u Srbiji nije novina. Datira jos iz vremena Slobodana Milosevica kada je bila namenjena relativno malom broju nezavisnih medija i kada je trebalo da im omoguci da prezive. "Sada takode pokusavamo da podrzimo i ohrabrimo kvalitetno izvestavanje o drustveno vasnim pitanjima," izjavila je Svetlana Šukic iz Evropske agencije za rekonstrukciju. Pisanje o temama iz oblasti zagadenja zivotne sredine, organizovanog kriminala, trgovine ljudima ili o kontroverznim problemima zastite zivotne sredine, oduvek je predstavljalo veliki izazov za medije u Srbiji, na koje su decenijma uticale komunisiticke kontrole, a kasnije i dugogodisnja autoritarna vladavina i finasijska ogranicenja.

 

Preko 80 medijskih organizacija prijavilo se na konkurs za dodelu sredstava u okviru projekta EU, ali je ekspertska komisija izabrala samo devetnaest. Komisija je prvenstveno ocenjivala moguci uticaj projekta na srspko drustvo, kao i to da li je projekat u stanju da poveca svest o nekim manje poznatim ali veoma vaznim problemima. Na primer, nedeljnik Reporter treba da obradi veoma osetljjivu temu trgovine ljudima na prostorima jugoistocne Evrope - glavne tranzitne rute koju koriste kriminalne bande. Nedeljnik Vreme bavice se problemom organizovanog kriminala na Balkanu, narocito nelegalnom trgovinom drogom i oruzjem. Lokalna Radio televizija Nisava iz Nisa koja je takode dobila pomoc, radi na seriji dokumentarnih programa o zajednici Roma, cesto suocenoj sa socijalnim iskljucivanjem i predrasudama. Slika:Glavni i odgovorni urednik lista "Vreme" D. Zivkovic prima cestitke A. Martinsa na donatorskoj ceremoniji 10. novembra u Beogradu

 

Insitutu za transfuziju krvi Srbije neophodna infuzija

 

Najsavremenija oprema stize kao poklon poklon Evropske unije u glavne centre za transfuziju krvi u Srbij, u okviru programa Evropske agencije kojim se pomaze reforma nacionalne sluzbe za transfuziju krvi. Oprema vredna 1,7 miliona evra upravo se instalira u institucijama za transfuziju u Beogradu, Novom Sadu i Nisu.

Sve tri institucije dobice jedan Da Vinci "mikroplate procesor" koji vidite na slici. Svaki je vredan 100.000 evra i na njemu je moguce obavljati testiranje krvi na prenosive infektivne bolesti poput SIDE ili hepatitisa. Zdravstveni strucnjaci smatraju da ce testiranja biti jednostavnija i bezbednija. "Kada se sve obavlja automatski, izbegava se rizik ljudske greske", objasnila je Dr Nada Vasiljevic, strucnjak transfuziolog. "Procesor je velikog kapaciteta i moze se stalno puniti ovim uzorcima, sto znaci da je testiranjae neprekidno i da se mnogo vise krvi moze proveravati. Time se skracuje vreme testiranja i povecava iskoriscenost.

Ostalu opremu koju je finansirala Evropska unija cine masine za odredivanje krvne grupe, centrifuge, frizideri, zamrzivaci, inkubatori.. pa cak i montazni kreveti za davaoce krvi. Vozila za prevoz prikupljene krvi isporucena su jos pocetkom godine, a jos jedna tura opreme bice isporucena sledece godine. Zgrade instituta bice takodje renovirane.

Pored svega, Evropska unija naglasava da ovaj program pomoci ne predstavlja samo donacije nove oprema i zgrade. EU je takode pomogla Ministarstvu zdravlja da primeni nove standarde u izradi vodica klinicke prakse i reformi nacionalne strategie transfuzije krvi.

Izgradnja novog grnicnog prelaza "Horgos" blizi se kraju

Izgradnja novog granicnog prelaza izmedu Srbije i Madarske kod Horgosa, uveliko ce unaprediti uslove rada sluzbenika na granici. Takode, vazno je i za carinske sluzbenike koji su sada na duznosti na starom granicnom prelazu i koji dnevno pregledaju i do 9.000 vozila, jer uz projekat koji je finasirala EU sa 10 miliona evra, vise nece biti izlozeni hladnoci i padavinama.

Sadasnji granicni prelaz kod Horgosa skromno je opremljen i krovovi ne pokrivaju sve ulazne saobracajne trake. "Kisa, vetar, sneg i sunce; radimo i kad priroda sruci sve sto moze po nama," negoduje jedan skuzbenik dok izlazi da pod novembarskom kisom proveri jedan Nissan automobil.

Oko 400 metara dalje, EU finansira gradnju novog granicnog prelaza koji zvanicnici opisuju kao "kapiju" izmedju Evropske unije i Srbije. Vreme cekanja na prelaz bice skraceno uz 12 potpuno pokrivenih traka. Najsavremenija oprema omogucice vecu sigurnost, obezbedjujuci legalni saobracajni prolaz i zaustavljajuci ilegalni promet robe i ljudi.

 

Novi granicni prelaz kod Horgosa znacajno ce popraviti niz aktivnosti pogranicne policije, carine, veterinasrke i fitosanitarne kontrole, kao i ekoloske i radioloske kontrole - sto sve spada u tzv. "objedinjeno upravljanje granicom".

 

Granicni prelaz Horgos nalazi se na autoputu E75 koji povezuje Nemacku sa Grckom i u EU se smatra da je to osnovni trgovinski put kroz jugoistocnu Evropu. EU vec je finansirala izgradnju prelaza na madarskoj strani granice, u okviru PHARE programa.

 

Rukovodioci projekta tvrde da radovi napreduju i da bi trebalo da se okoncaju pocetkom 2005. "Gradjevinski radovi obavljaju se na povrsini od 23 hektara," objasnjava nadzorni inzenjer Dzefri Klark (slika gore levo) "i obuhvataju 19 potpuno novih zgrada, 50 parking mesta za kamione, kao 1 km dugacak deo autoputa sa tri trake koji je vec gotov. Sada radimo na zavarivanju kupole i povezujemo osvetljenje na prilaznim putevima.

 

Onog casa kada se zavrse gradjevinski radovi, gradiliste ce biti predato Vladi Srbije, koja ce sve zgrade opremiti namestajem i ostalom opremom. To bi trebalo da bude dobra vest za carinske sluzbenike jer zime na Balkanu umeju da budu veoma hladne i vetrovite.